Da se mome oku mogao da sakrije,
Ni jednog prevoja blistavog ti tela
da se moj poljubac na nj spustio nije.
Znam te tako dobro: u rastanka čase
Ti preda me stupiš sva sjajna i živa,
Znam kada će suze oko da ti kvase,
Znam kada ti duša miloštom preliva.
A kad u njoj nosiš svu toplinu Juga...
Pa ipak si svakog dana nova meni,
Uvek nova, uvek tako čudno druga,
I nikada slična jučerašnjoj ženi.
Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene
Raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom.
- Oh, budi jedanput ko i druge žene.
Da odahnem najzad pred lepotom tvojom..."
Milan Rakić ,
