Čezare Paveze

Vratit ćemo se noćas ženi koja spava,
Prozeblim prstima tražit ćemo njeno telo,
A neka toplina iznenadit će nam krv, toplina zemlje
Pocrnele od vlage: dah života.
I ona je topla na suncu i sada otkriva
U svojoj nagosti najugodniji život,
Koji danju nestaje, a ima ukus zemlje…

More i ja

…ne volim pesme o moru,
obalama, penama,
maestralima, jugu i neverama.
Ne volim verse koji se slažu sa lenternama,
kalelargama , maslinama i klapama.
Bežim svakoga novoga dana od stihova
u kojima plivam sa ribama, davim se na pučinama,
dolazim sebi na otocima
i opet bežim od sebe u morskim dubinama.
Ne volim pesme o moru…
Jer ja sam samo čovek ,običan, balkanoid,
koji svakih pet godina uspe da ga okusi,
malo grlo sapere solima,
izgori kožu vrelinom sunca i kamena sa plaža ,
oguli istu,
kupi par pepeljara i magneta za frižider za uzorcima jadrana,
popije par butelja prošeka, najjeftinjeg.
Pojede par brancina i salata sa plodovima mora u mislima
dok ih miriše u šetnjama,obilascima,izlascima,
uđe u crveno… i to je sve…